U Domu omladine Beograda  dodeljene su nagrade najboljim filmovima i autorima 69. Martovskog festivala. Tradicionalno, nakon završetka festivala, u nedelju 3. aprila biće održan program MARTOVSKI NA BIS! sa revijom pobedničkih filmova u Velikoj sali i Amerikani DOB, a cena ulaznice je 100 RSD.

Od 19 časova u Velikoj sali na programu su filmovi “Za vikend gabi Lastom u 15 do 5 sa Autokomande da ne bih plaćao peronsku 170 dinara” u režiji Danila Lazovića i “Žurnal o Želimiru Žilniku” u režiji Janka Baljka, a od 21 sat “Varša”, “Anatomija hipomanije” u režiji Mine Vavan i “Duga resa” u režiji grupe Škart.

U sali Amerikana, od 19.30 prikazujemo filmove “Volterov osmeh” reitelja Nikole Stojanovića i “Jeni, malo svijetlo sa zapada, reditelja Slobodana Simojlovića. Od od 21 i 30 na programu su filmovi “Razglednica”, u režiji Hane Rastoder i “Pejzaži otpora”, u režiji Marte Popivode.

The post 69. MARTOVSKI FESTIVAL NA BIS appeared first on Martovski festival.

Filmove je izabrala selekciona komisija u sastavu: Dragana Latinović, rediteljka i producentkinja; Darko Ković, snimatelj, montažer, reditelj i producent; Igor M. Toholj, filmski i TV montažer, autor dokumentarnih i eksperimentalnih filmova i Ivan Velisavljević, dramaturg i filmski kritičar.

Žiri 69. Martovskog festivala, koji je odlučivao o nagradama, radio je u sastavu: predsednik žirija Lordan Zafranović, reditelj i scenarista – Hrvatska, Hajnc Hermans, profesor dramaturgije kratkog filma – Nemačka, Milan Nikodijević, reditelj, scenarista i producent – Srbija, Đanfilipo Pedote, producent i scenarista – Italija i Dragomir Zupanc, filmski i TV reditelj – Srbija.

STRUKOVNE NAGRADE  69. MARTOVSKOG FESTIVALA

NAGRADA ZA NAJBOLJI SCENARIO

Film: Volterov osmeh ili filmsko pismo francuskom prijatelju

Režija: Nikola Stojanović

Zemlja: Srbija

Obrazloženje: Testamentarni film jednog od najznačajnih pobornika Novog filma iz šesdesetih godina prošlog veka. Urednik Sineasta, reditelj dokumentarnih, eksperimentalnih i igranih filmova, volonter asistent Šabrolu, Godaru, Trifou, piše ispovedni lament prijatelju francuskom piscu Patriku Besonu. Nikola Stojanović nije doživeo premijeru svoga filma. Rediteljev sin, montažer Srđan Stojanović dovršio je očevo epistularno delo.

Nagradu je u ime Nikole Stojanovića primio njegov sin Srđan Stojanović. Nagradu je uručio Dejan Dabić, umetnički direktor Martovskog festivala.

NAGRADA ZA NAJBOLJU ANIMACIJU (Biće uručena naknadno)

Film: Pad kralja ibisa (Fall of the Ibis King)

Režija: Mikai Geronimo,  Josh O’Caoimh

Zemlja: Irska

Obrazloženje: Magično putovanje kroz emocije sa originalno kreiranim likovima i predivnim aranžmanima boja i svetlosti.

Nagradu su dobili Mikai Geronimo, Giorgia McKenna,  Josh O’Caoimh,  Charles-Henri Sanson.

NAGRADA ZA NAJBOLJU KAMERU (Biće uručena naknadno)

Film: Varša (Warsha)

Režija: Dania Bdeir

Zemlja: Francuska, Liban

Obrazloženje: Svako ko se vine u visine novograđenih nebodera postaje zemaljski kosmonaut. Kranista u kabini na sto metara iznad zemlje izlazi iz zemljane i psihičke teže. U teskobnom prostoru, psihodelični prizori postaju stvarni kao u pričama braće Strugacki. Kamera u ovom filmu se uopšte ne bavi dominantnom pozicijom krana, panoramom, moćnom konstrukcijom. U krupnom planu je čovek, upravljač dizalicom i njegov vapaj za oslobađanjem od okova religijskih i društvenih dogmi.

Nagradu je dobio Shadi Chaaban, direktor fotografije.

NAGRADA ZA NAJBOLJU MONTAŽU

Film: Duga Resa

Režija: Škart

Zemlja: Srbija

Obrazloženje: Grupa Škart, veoma prisutna na likovnoj sceni, specifičnog dizajna i naracije, odabrala je montažera i sineastu da organizuje njihove ideje u filmsku priču. Vladimir Šojat je primenio svoje iskustvo i znanje da ideje pletenja i ukrašavanja resama oživi u jedan nevidljivi, a opet kreativan svet, satkan od posvećenosti i mašte.

Nagradu je dobio Vladimir Šojat, montažer. Nagradu je uručio Nenad Popović, član Odbora Martovskog festivala.

NAGRADA ZA NAJBOLJI ZVUK / MUZIKU

Film: Razglednica

Režija: Hana Rastoder

Zemlja: Srbija

Obrazloženje: Kratki dokumentarac “Razglednica” je svojevrsni video esej, jedno veliko devojačko pismo o neostvarenoj i neizrečenoj ljubavi, koji bi bez promišljene upotrebe zvuka iskazane u a kapela otpevanoj pesmi “U Stambolu na Bosforu” bio neuporedivo siromašniji. Bez ijednog zvučnog efekta, koji bi samo upropastio postignutu atmosferu, pesma koju peva sama autorka podiže ovu priču na potpuno novi nivo, koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

Nagradu su dobili Hana Rastoder, rediteljka, i Peter Zirbs, dizajner zvuka, koji je primio nagradu. Nagradu je uručila Aleksandra Mitrić Štifanić, članica Odbora Martovskog festivala.

NAGRADA ZA NAJBOLJU REŽIJU

Film: Severni pol

Režija: Marija Apčevska

Zemlja: Severna Makedonija

Obrazloženje: “Severni pol” je minimalistički film, u dobrom smislu reči, koji je iskoristio čarobnost filma kao medija i tako, možda, i nadvisio namere samih autora. Ovo ostvarenje je dokaz da je film čudo. Uz vrhunsku realizaciju sve pohvale i mladim glumcima.

Nagradu je dobila Marija Apčevska. Nagradu je u rediteljkino ime primio Miloš Ljubomirović, koproducent filma, a uručio je Darko Ković, član selekcione komisije 69. Martovskog festivala.

NAJBOLJI FILMOVI 69. MARTOVSKOG FESTIVALA PO KATEGORIJAMA

EKSPERIMENTALNI FILM/VIDEO ART

Film: Iznutra

Režija: Jelena Prljević

Obrazloženje: Za poetski i metaforički način na koji film oživljava čvrstu materiju i daje joj dah, kroz lakoću svetlosti i senke, u skrivenom srcu gradjevine: onom koji je drži i čini da traje kroz vreme.

Nagradu je primila Jelena Prljević, rediteljka filma, a uručio je Đanfilipo Pedote, član žirija 69. Martovskog festivala.

ANIMIRANI FILM

Film: Linije

Režija: Ivan Stojković

Obrazloženje: Film “Linije” ima jako ubedljivu estetiku i posebne likove, kao i zanimljiv pristup kombinovanju foto elemenata sa takozvanom “kat aut” (cut out) animacijom.

Nagradu je primio Milan Milosavljević, producent filma, a uručio je Hajnc Hermans, član žirija 69. Martovskog festivala.

KRATKI IGRANI FILM

Film: Olga

Režija: Vladimir Đorđević

Obrazloženje: Zbog delikatnosti, jednostavnosti i delotvornosti sa kojom nas film natera da osetimo poteškoće u prevazilaženju drevnih predrasuda u malom selu. Predrasuda koje često donose bedu i patnju celoj zajednici.

Nagradu je primio Vladimir Đorđević, reditelj filma, a uručio je Dragomir Zupanc, član žirija 69. Martovskog festivala.

DOKUMENTARNI FILM DO 50 MINUTA

Film: Anatomija hipomanije

Režija: Mina Vavan

Obrazloženje: Ovaj dokumentarac prati jednog veoma posebnog i zanimljivog čoveka, na veoma ličan i intiman način, i uspeva da približi publiku njemu.

Nagradu je primila Mina Vavan, rediteljka filma, a uručio je Milan Nikodijević, član žirija 69. Martovskog festivala.

DOKUMENTARNI FILM PREKO 50 MINUTA

Film: ŽŽŽ (Žurnal o Želimiru Žilniku)

Režija: Janko Baljak

Obrazloženje: Iako se čini da se o životu i delu jednog od najvećih umetnika preslikavanja “presnog života” na filmsko platno, Želimira Žilnika,sve zna, svaki novi film koji govori o njemu donese po nešto novo. Tako je i sa ostvarenjem Janka Baljka koje nas podseća na bolju kinematografsku prošlost ali usmerava i na budućnost kojoj je Žilnik uvek okrenut. Produkciono zahtevan film u kome su reditelj i direktor fotografije uspeli da ostanu na tragu Žilnikove prepoznatljive poetike.

Nagradu je primio Janko Baljak, reditelj filma, a uručio je Lordan Zafranović, predsednik žirija 69. Martovskog festivala.

MEĐUNARODNI KRATKI FILM

Film: Marko

Režija: Marko Šantić

Zemlja: Hrvatska, Srbija, Francuska, Slovenija

Obrazloženje: Kinematografija bivše Jugoslavije raspala se jednim tragičnim ratom. Prvi koji su uspostavili mostove između novonastalih država bili su sineasti. Ovaj film predstavlja sintezu skoro tridesetogodišnje saradnje kinematografija u takozvanom regionu. Film “Marko” svojom humanom porukom i vrhunskom realizacijom otvara nove prostore za kinematoografsku saradnju na prostorima bivše Jugoslavije.

Nagradu je primla Slađana Petrović Varagić, koproducentkinja filma, a uručio je Dejan Dabić, umetnički direktor 69. Martovskog festivala.

GRAND PRIX NAGRADA 69. MARTOVSKOG FESTIVALA

Film: Interfon 15 (Intercom 15)

Režija: Andrei Epure

Zemlja: Rumunija

Obrazloženje: Za sirov i precizan način na koji film emotivno opisuje, kroz nekoliko esencijalnih kadrova, nedoslednost u odnosu zajednce pred tragičnim događajem poput smrti, kada se dešava u blizini, ali ne pripada direktno nama. Mala galerija likova oslikava urbanu minijaturu u kojoj dominiraju sivi tonovi, uz osećaj stida i ravnodušnosti.

Nagrada će biti naknadno uručena.

**********************************************

Pored glavnih nagrada dodeljene su i sledeća priznanja:

Kompanija LIVING PICTURES dodelila je nagradu za kolorkorekciju i postprodukciju reditelju Danilu Lazoviću za film “Za vikend gabi Lastom u 15 do 5 sa Autokomande da ne bih plaćao peronsku 170 dinara”.

Obrazloženje: Ovo je, koliko autopoetična, toliko i sarkastična priča o autorovom domicilnom gradu Kragujevcu. Originalnim filmskim postupkom, kroz modernu “simfoniju grada”, autor se poigrava sa neobrazovanošću svoje generacije, sa brisanjem i nipodaštavanjem istorije taman koliko, istovremeno, kritički promišlja o neveseloj stvarnosti današnje Srbije.

Nagradu je u ime kompanije LIVING PICTURES uručio Dimče Stojanovski.

Filmski časopis “Filaž” dodelio je specijalno priznanje, posthumno, filmskom scenaristi, reditelju, kritičaru, publicisti i pedagogu Nikoli Stojanoviću. Nagradu je primio njegov sin, Srđan Stojanović, a uručio je Srđan Savić, urednik “Filaža”.

Žiri 69. Martovskog festivala dodelio je dva specijalna priznanja:

Specijalno priznanje filmu “Pejzaži otpora”, rediteljke Marte Popivode.

Obrazloženje: Sa snažnim osećanjem da je naša antifašistička prošlost zapretena, a ipak prisutna u oronuloj kući, zapuštenom šumarku, zaboravljenom stratištu, nevidljivom grobu neznanog junaka, autorka nas navodi na poređenje sa krajputašima i antičkim spomenicima. Svedok vremena, stogodišnjakinja, partizanka i u Aušvicu žigosana logorašica, ostavlja svoju ispovest kao amanet budućim buntovnicima.

Priznanje je primio Ivan Marković, direktor fotografije filma, a uručio je Milan Nikodijević, član žirija 69. Martovskog festivala.

Specijalno priznanje filmu “Jeni, malo svjetlo sa zapada” (Republika Srpska, BiH), reditelja Slobodana Simojlovića.

Obrazloženje: Ovo je film koji podseća na tragediju ratova na teritoriji bivše Jugoslavije, i na humanost ljudi. To je priča o holandskoj bolničarki koja je sama došla u ratno područje da bi svestrano pomagala ljudima zahvaćenim ratnim razaranjima. Ovaj film je jedna vrsta uspešnog početka stvaranja kinematografije u Republici Srpskoj.

Priznanje su primili Slobodan Simojlović, reditelj i Snježan Lalović, producent filma, a uručio je Milan Nikodijević, član žirija 69. Martovskog festivala.

*****************************************

MARTOVSKI FESTIVAL – 69. Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma,  trajao je od 29. marta do 2. aprila 2022. u Domu omladine Beograda.

Jedan od najstarijih filmskih festival u Evropi i svetu publici je predstavio bogat takmičarski i revijalni filmski program, a organizovane su i brojne radionice, tribine, promocije i drugi prateći programi.

Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma je stalna manifestacija u oblasti kulture od značaja za Grad Beograd.  

Organizator festivala je Dom omladine Beograda.

Pokrovitelji festivala su Grad Beograd, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Filmski centar Srbije.

Prijatelj festivala: LUKOIL SRBIJA.

Festival su podržali: Austrijski kulturni forum, DPC, Living Pictures, Turistička organizacija Beograda, Turistička organizacija Srbije.

Deo tima Martovskog festivala

Fotografije: Stanislav Milojković

The post Dodeljene nagrade 69. Martovskog festivala appeared first on Martovski festival.

Festival je otvorio pomoćnik gradonačelnika Beograda i predsednik Odbora Martovskog festivala, Andreja Mladenović, koji je podsetio da se radi o jednom od najstarijih filmskih festivala ne samo u našoj zemlji već i u svetu.

– Na festivalu će biti prikazani dokumentarni, kratki igrani filmovi, animirani i eksperimentalni filmovi. Oni zaslužuju posebnu pažnju, jer nemamo priliku da ih često gledamo, a imaju posebnu autorsku vrednost. Ove godine smo proširili međunarodnu takmičarsku kategoriju, pa pored kratkog igranog filma imamo i kratki dokumentarni, eksperimentalnog i animirani film , što će omogućiti publici da uživa u širem izboru filmskih ostvarenja,  rekao je Mladenović.

On je, podsećajući na istorijat Martovskog festivala, kazao da je ova manifestacija u prošlosti bila šansa za afirmaciju mnogih danas poznatih domaćih reditelja.

– Zato mi danas nastavljamo da dajemo šansu mladim rediteljima, koji u okviru festivala mogu da je iskoriste. Pored takmičarskog, tu je i revijalni deo festivala. Martovski festival ima probranu publiku koja uživa u ovoj vrsti filmskog stvaralašatva. Program je celodnevni, tu su razgovori sa autorima, različite radionice, žiri je međunarodni a na njegovom čelu je reditelj Lordan Zafranović. Festival će, pored nagrada za najbolje filmove dodeliti i strukovne nagrade, čime pokazujemo da se rad svih učesnika stavlja u prvi plan, kazao je Mladenović, i istakao da su pripreme za naredni, 70. Martovski festival već u toku, kako bi ova manifestacija dostojno obeležila jedinstveni jubilej u svetu filmskog stvaralaštva.

Na otvaranju festivala Mladenović je profesoru i filmskom stvaraocu Nikoli Lorencinu uručio nagradu za životno delo, a umetnički direktor Martovskog festivala, Dejan Dabić, obrazlažući odluku Odbora o laureatu ovogodišnjeg priznanja, podsetio je da je profesor Nikola Lorencin posvetio život dokumentarizmu: kao priznati i nagrađivani autor filmskih i televizijskih filmova, kao filmski i TV kritičar i esejista, kao profesor na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i na drugim filmskim školama, kao umetnički direktor i predsednik Saveta Martovskog festivala.

Njegovi filmovi su učestvovali i dobijali nagrade na Martovskom festivalu, Mefestu, FESTEF-u, ali i na međunrodnim festivalima u Krakovu, Moskvi, Amsterdamu, Parizu i predstavljaju dobar primer rediteljskog iskustva i pedagoške prakse. Veliki doprinos Martovskom festivalu dao je zalaganjem da se uvede međunarodni takmičarski program, kao i pokretanjem izdavaštva koje se odnosilo na dobitnike nagrade za životno delo i na manje poznate filmske rodove, kao što je npr. eksperimentalni film.

Na svečanom otvaranju 69. Martovskog festivala održana je i svetska premijera filma „Dobrudžanska epopeja“ (27’, Rumunija/ Srbija, 2022), reditelja Siniše Dragina, koji je pozdravio prisutnu publiku i najavio projekciju.

The post Svečano otvoren 69. Martovski festival u Domu omladine Beograda appeared first on Martovski festival.

Uručenje nagrade će biti 29. marta u Domu omladine Beograda (19 časova) na svečanom otvaranju manifestacije.

The post 69. MARTOVSKI FESTIVAL: Nagrada za životno delo Nikoli Lorencinu appeared first on Martovski festival.

The post Sve je spremno za početak 69. Martovskog festivala! appeared first on Martovski festival.

Učestvuju

dr um. Branka Bešević Gajić, filmska i TV rediteljka; Danilo Lola Ilić, filmski i TV scenarista, reditelj i montažer; Gorjana Mičić Čaluković, zamenica javnog tužioca; Jovana Zečević, advokatica; dr Tanja Ignjatović, psihologinja; mr Vedrana Lacmanović, članica Autonomnog ženskog centra i aktivistkinja za mir i (ženska) ljudska prava

Moderacija

Dejan Dabić, umetnički direktor Martovskog festivala

Ove godine na Martovskom festivalu održava se internacionalna premijera dugometražnog dokumentarnog filma „Ko se bije, taj se voli?“, koji govori o porodičnom nasilju, a čiji je kompletni autor Danilo Lola Ilić. Takođe, organizovano je predavanje dr um. Branke Bešević Gajić, o njenim rediteljskim iskustvima u nastanku interaktivnog dugometražnog igranog filma „Odluka“; ostvarenju koje govori o primeru „štafetnog“ prenošenja nasilja u porodici, kada zlostavljani postaju zlostavljači u budućnosti. Uz iskustva ovih autora i inserte iz njihovih filmova, biće prisutni i predstavnici nevladinog sektora i zvaničnih institucija, različitih zanimanja, u pokušaju da se iz različitih uglova rasvetli ova društveno važna tema.

The post Tribina: Uticaj filma i drugih vizuelnih ostvarenja na porodično nasilje appeared first on Martovski festival.

2.4.2022. / 16h // Dom omladine Beograda

„Odluka“ je prvi interaktivni film na Balkanu koji se bavi problemima partnerskog nasilja. U ovom umetničkom radu autorka se bavi problemom partnerskog nasilja nad ženama na Balkanu, sa ciljem da analizira trenutno stanje, probleme, ali i način rada državnih institucija koje su nadležne za ova pitanja. Biće predstavljeni rezultati njenog trogodišnjeg istraživanja tokom doktorskih umetničkih studija na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, odsek Digitalne umetnosti, sa fokusom na filmskoj režiji u digitalnom mediju, koja mora ispuniti određene zahteve i postići određene ciljeve.

Branka Bešević Gajić (1982)

Nagrađivani filmski i televizijski reditelj, dramski i audio-vizuelni umetnik, doktor umetnosti, kreativni producent i scenarista. Završila je diplomske master studije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, pod mentorstvom profesora Gorana Pekovića, diplomskim-master filmom „Dom anđela“, za koji potpisuje scenario i režiju, i postala pionir forenzičkog trilera. Debitovala je sa filmom „Lauš“, koji kroz prizmu tragičnog trenutka osvetljava najmračnije tajne naše bliske prošlosti i tragedije jednog zlog vremena. Osvajala je nagrade za scenario i režiju na internacionalnim filmskim festivalima. Doktorski umetnički rad posvetila je filmskoj režiji u digitalnim medijima. Pod mentorstvom profesora dr um. Ivana Pravdića i dr Sonje Marinković snimila je interaktivni igrani film na temu partnerskog nasilja, koji je odbranila na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Kao filmski reditelj ima status samostalnog umetnika, član je Udruženja filmskih umetnika Srbije.

The post Predavanje o interaktivnom filmu na primeru dugometražnog filma „Odluka“ appeared first on Martovski festival.

Učestvuju: Srđan Gojković Gile, Električni orgazam; Slobodan Simojlović, reditelj; Biljana Maksić, scenaristkinja; Zorica Kojić, novinarka i saradnica na scenariju, Dragan Ambrozić, urednik projekta.

Dokumentarni film „Evo sada vidiš da može“, u produkciji Muzičke redakcije Televizije Beograd, posvećen je velikom jubileju – četrdesetogodišnjici postojanja grupe Električni orgazam. U njemu pratimo pokušaje benda da organizuje svoj koncert tim povodom, a koji redom ne uspevaju zbog pandemije kovida-19.

O tome kako je bend nastao i kako se razvijao u turbulentnoj epohi, što obuhvata period od kraja sedamdesetih godina do danas, govore, osim bivših i sadašnjih članova grupe, još i: Dubravka Marković, Momčilo Rajin, Aleksandar Žikić, Petar Janjatović, Dragan Kremer, Dušan Vesić, Dragan Ambrozić, Vladimir Arsenijević, Siniša Škarica, Ivan Stančić Piko, Brajan Rašić, Goranka Matić, Petar Ilić Ćirilo, Branko Rosić, Aleksandar Šandorov, Boris Vlastelica, Bojan Slačala, kao i mnogi drugi.

Električni orgazam jedna je od najuticajnijih i najdugovečnijih rokenrol grupa nastalih u Jugoslaviji i Srbiji. Pojavivši se u vreme „novog talasa“, odigrali su izuzetno važnu ulogu u kreiranju autentičnog ovdašnjeg gradskog rok zvuka, sa svojevrsnom poetskom društveno-kritičkom oštricom. Tokom osamdesetih su se okrenuli više glam estetici, što im je donelo niz velikih hitova, od kojih su mnogi popularni i danas, a „Igra rokenrol cela Jugoslavija“ postaje priznati klasik. U trenucima raspada nekadašnje zemlje, ističu se i antiratnim aktivizmom (projekat „Rimtutituki“). Posle 2000. godine, stareći više nego dostojanstveno, Električni orgazam se i dalje razvija, prenoseći na mlađe svoj jedinstveni uvid u to šta je rokenrol kao životno iskustvo. Istorija ovog benda se tako ukazuje kao istorija rok kulture u našim krajevima.

U filmu su korišćeni raritetni dokumentarni snimci i muzičke numere, najvećim delom zabeleženi i sačuvani u Programskom arhivu RTS.

The post Tribina: ELEKTRIČNI ORGAZAM – EVO SADA VIDIŠ DA MOŽE appeared first on Martovski festival.

Učestvuju: Srđan Savić, urednik časopisa i direktor Niškog kulturnog centra; Dejan Dabić, pokretač i član redakcije časopisa, umetnički direktor Martovskog festivala

Periodična publikacija namenjena izučavaocima i ljubiteljima sedme umetnosti, ali i svima onima koji su zainteresovani za odnose filma i drugih umetnosti i medija. Prvi broj pojavio se krajem 2009. Izlazi dva puta godišnje, a svaki broj je usmeren na najaktuelnija dešavanja u svetu filmske umetnosti. Sastoji se od nekoliko stalnih rubrika, koje su tematske celine usmerene na neka od najvažnijih pitanja u domenima filmske kritike, istorije i teorije: „Zumiranje” donosi tekstove posvećene najraznovrsnijim kinematografskim temama, odnosno fenomenima u sferama istorije i teorije filma, sociologije i psihologije filma i filmske estetike; „Krupni plan” čine autorski intervjui s poznatim savremenim filmskim autorima i filmolozima; u „Rakursima” se prezentuju kritički prikazi najaktuelnijih filmskih ostvarenja iz Srbije i sveta, s posebnim akcentom na dela koja su višestruko nagrađivana na festivalima i od strane nacionalnih akademija; „Far” sadrži ozbiljne analitičke izveštaje sa filmskih festivala u domaćim, regionalnim i svetskim okvirima; „Kinopis” predstavlja najnovija izdanja u oblasti filmske literature kod nas i u svetu. Saradnici su najeminentnija kritičarska imena iz Srbije i okolnih zemalja.

U okviru festivala biće promovisan br. 16/17: OSVRT NA TRETMAN DOKUMENTARNOG FILMA U FILMSKOM ČASOPISU FILAŽ.

Srđan Savić (Niš, 1973)

Diplomirao na Studijskoj grupi za srpski jezik i književnost Filozofskog fakulteta. Autor je književno-filmske studije „Onjegin“ (Niški kulturni centar, 2007). Pokretač je i urednik filmske edicije „Kinogram“ pri Izdavaštvu Niškog kulturnog, edicije „Omnibus“, kao i edicije „Panteon“). Sa D. Dabićem koautor je publikacije „Pedeset godina – vodič kroz Filmske susrete u Nišu (1966–2015)“. Tekstovi o filmu su mu zastupljeni u antologiji „Svetlo sa tvrđave – niški filmski kritičarski krug“ (YU film danas 92/93) priređivača S. Franića. Tekstove o filmu i književnosti publikovao je u Filažu, YU filmu danas, Novom Filmografu, Kinoteci, Gradini, Politici, Književnoj reči, Presingu, Niškom analitičaru, Narodnim novinama, Slovu… Pokrenuo je nišku Međunarodnu koloniju filmske kritike. Direktor je Festivala glumačkih ostvarenja u Nišu.

The post Promocija: Filmski časopis FILAŽ appeared first on Martovski festival.

1.4.2022. / 18h // Dom omladine Beograda

Učestvuju

Veljko Krulčić, novinar, izdavač i filmski publicista

Dejan Dabić, umetnički direktor Martovskog festivala

Knjiga se bavi nastankom poslednjeg filma hrvatskog oskarovca i sineaste svetskog ugleda, Dušana Vukotića „Dobro došli na planet Zemlja“, kratkometražnog ostvarenja animirano-igrano-lutkarskog žanra. Sa predprodukcijom filma se započelo u proleće 1990, film je završen krajem 1993, a prvi put je prikazan 1994. na Animafestu. Nakon te projekcije, film je „nestao“. Nigde se više nije prikazivao, nije imao svoj festivalski život, o njemu je prestalo da se piše… Iako se radi o filmu u kom je Vukotić uobičajeno bio u punoj stvaralačkoj formi i u uspeo da stvori svoj fantastični univerzum. Trinaest kritičara i estetičara animacije u knjizi pišu o kvalitetama i mogućim manjkavostima ovog filma, a tu su i kompletna knjiga snimanja, te uvodni tekst sa hronologijom nastanka ovog testamentarnog filma Dušana Vukotića u okruženju rata…

Veljko Krulčić (1962)

Autor je više od dve hiljade bibliografskih jedinica na temu hrvatskog i jugoslovenskog filma i kinematografije. Pokretač i glavni i odgovorni urednik mesečnog filmskog magazina „Hollywood“ ( izlazio od 1995. do 2006.). Uredio je i/ili priredio više od 20 filmskih knjiga. Imao je privilegiju i čast da povremeno sarađuje, a još više da se druži, sa Dušanom Vukotićem. Sa Lilom Vukotić 2013. je inicirao osnivanje udruženja  koje se bavi proučavanjem Vukotićevog života i dela. Objavio je tri knjige o Vukotiću i organizovao je njegove autorske izložbe u Puli, Banjoj Luci i Beogradu.

 ————

Projekcija filma

Dobro došli na planet Zemlja

1993/1994. / 13’

Scenario (po priči Bojana Meserka), crtež, animacija i režija

Dušan Vukotić

Uloge

Angel Palašev, Veronika Durbešić

Narator

Krunoslav šarić

Izvršna produkcija

Nikola Babić

Produkcijska kuća

Urania film, Zagreb

Animirana parodična priča u žanru naučne fantastike obrađuje temu tzv. „direktnog kontakta“. Bračni par, Matilda i Ignac, žive na selu i susreću se sa vanzemaljcima i njihovom neobičnom letelicom…

Vukotić: Da li je naša ljudska priroda uopće sposobna i spremna za taj „direktni kontakt“?!

Srpska premijera

The post Promocija knjige: „Dobro došli na planet Zemlja, film Dušana Vukotića“ (Udruga Dušan Vukotić, Zagreb) appeared first on Martovski festival.

Učestvuju

Miroljub Stojanović, urednik izdavaštva Filmskog centra Srbije; dr Ivana Kronja, filmolog, autorka knjige; dr Bojan Jovanović, etnolog, pisac, filmski autor; dr Tomislav Gavrić, teoretičar filma; dr Dijana Metlić, istoričar umetnosti; dr Sanja Lazarević Radak, antropolog

Ova studija je rezultat višegodišnjeg multidisciplinarnog istraživanja istorije i estetike filmske avangarde u svetu i kod nas. U pitanju je detaljan akademski pregled nedovoljno poznate istorije avangardnog i eksperimentalnog filma u svetu i kod nas, kao i savremeno kulturološko čitanje filmske umetnosti primenjeno na filmski eksperiment. Ovo izdanje nudi studije slučaja antologijskih kratkih alternativnih filmova Živojina Pavlovića i Kokana Rakonjca iz 1960: „Triptih o materiji i smrti“ i „Zid“, kao autentične srpske varijante psihodramskog neoavangardnog filma. U razgovoru će posebno biti reči o pojmovima kratkog filma, avangardnog i neoavangardnog filma, eksperimentalnog filma i umetničkog videa, te kulture i prakse alternativnog filma u SFRJ.

Ivana Kronja

Doktor filmologije i teoretičarka kulture i medija. Objavila brojne stručne radove i nastupala na više konferencija i seminara u zemlji i inostranstvu. Diplomirala, magistrirala i doktorirala na FDU, UU u Beogradu. Članica Nacionalne sekcije FIPRESCI SRBIJA i Srpske Akademije za filmsku umetnost i nauku (AFUN) i profesorka na Odseku za umetnost i dizajn BAPUSS u Beogradu. Aktivno se bavi filmskom kritikom u regionu i sarađuje na više filmskih festivala u Srbiji.

The post Promocija knjige: dr / PhD Ivana Kronja ,,Estetika avangardnog i eksperimentalnog filma: Telo, rod i identitet. Evropa-SAD-Srbija’’ (FCS, 2020) appeared first on Martovski festival.

Učestvuju

Srđan Savić, filmski kritičar i direktor Niškog kulturnog centra; Dejan Dabić, umetnički direktor Martovskog festivala; Dušan Cicvara, novinar; Radoslav Vladić, direktor filmske fotogafije, Miroslav-Bata Petrović, filmski autor i producent, autor knjige

Knjiga sadrži zbirku primera kako se srpski filmski stvaraoci, uz pomoć svojih ideja, snalaze u nedostatku tehničkih sredstava kojima raspolažu velike svetske kinematografije.

Miroslav-Bata Petrović (1949)

Diplomirao je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Filmom se bavi od 1967. godine, najpre amaterski, a profesionalno od osamdesetih godina 20. veka. Autor je oko 140 kratkometražnih filmova najrazličitijih žanrova, 15 dugometražnih dokumentarnih ili eksperimentalnih filmova, 4 srednjemetražna filma i 3 televizijska dokumentarna serijala (sa po 26, 35 i 12 epizoda). Bavi se filmskom produkcijom i pisanjem. Objavio je 4 romana, 2 zbirke kratkih priča i 7 esejističkih knjiga o filmu. Dobitnik je velikog broja nagrada u Srbiji i inostranstvu i Nagrade za životno delo“ Martovskog festivala 2017. godine. Živi  radi u Beogradu.

The post Promocija knjige: Miroslav-Bata Petrović „Kinematografija štapa i kanapa“ (Niški kulturni centar, 2020) appeared first on Martovski festival.

30.3.2022. / 18h // Dom omladine Beograda

Učestvuju: Mirjana Hadžić, autorka; Dejan Dabić, umetnički direktor Martovskog festivala; Goran Vukčević, reditelj

Ova monografija predstavlјa izuzetan, vredan i dragocen doprinos naše fotografske i filmske umetnosti, TV novinarstva i kulture uopšte. Na više od 500 stranica velikog formata predstavlјeno je preko 80 autorskih tekstova, koje potpisuju znana i značajna imena naše kulture i umetnosti. U drugom delu je brižlјivo sistematizovana bogata, raznolika i značajna građa.  Čitaočev doživlјaj osvežava i produblјuje preko 500 fotografija, kadrova iz filmova i drugih dokumenata, svedočeći na svoj način staze, lica i predele iz Slavujevog života… (Iz recenzije Dimitrija Tasića)

Mirjana Hadžić (Ruma, 1946)

Završila Ekonomski fakultet, smer organizacionih nauka (kibenetika), u Novom Sadu. Radila je kao programer poslovnih aplikacija, IT rukovodilac i kao direktor računskog centra banke. Sa Slavujem Hadžićem bila je od 1973. u braku, u kom su rođeni sinovi Miloš (1976) i Jovan (1977). Život sa filmskim stvaraocem, slušanje, učenje, razumevanje njegovog posla i njen profesionalni posao informatičara povezan sa istraživanjem i sistematizovanjem podataka, svakako su doprineli da ova monografija bude predstavljena u formi koja olakšava praćenje razvoja novih medija, nove korake na filmu, a pionirske na TV, u drugoj polovini 20. veka i početkom novog milenijuma.

The post Promocija knjige: Mirjana Hadžić „Slavuj Hadžić – život mišljen slikom“ appeared first on Martovski festival.

Učestvuju:

Bojan Jovanović, antropolog, književnik i sineasta; Ivan Velisavljević, filmolog; Dejan Dabić, umetnički direktor Martovskog festivala; Miroljub Stojanović, Filmski centar Srbije

Knjiga obuhvata eseje, intervjue i autorizovana izlaganja Bojana Jovanovića na teme svog bogatog filmskog opusa, alternativnog i eksperimentalnog filma, filmske subverzivnosti i oniričnosti, odnosa alternativne i oficijelne kinematografije, ali i šire gledanih kodova ovih dveju kultura. Knjiga sadrži i Jovanovićeve eseje o Endiju Vorholu, Džonu Džostu, Andreju Tarkovskom, R. V. Fasbinderu…

Bojan Jovanović

Rođen 1950. godine u Nišu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Diplomirao je, magistrirao i doktorirao antropologiju i etnologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu i radeći u Balkanološkom institutu SANU stekao zvanje naučnog savetnika.

Snimio je preko 40 alternativnih filmova, mnoge u produkciji Akademskog filmskog centra Doma kulture „Studentski grad“. Najvažniji filmovi: „TV je bioskop u koji odlazim sedeći u dvorištu“ (1974), „Teleteka“ (1975), „Pronađeni kanal“ (1975), „Egzodus“ (1976), „Medium“ (1977), „Početak“ (1978), „Razmišljanje oka“ (1979), „U nastajanju“ (1980), „Lenon“ (1981), „Previranje“ (1982), „Devičanski dar“ (1982), „Praznik“ (1983), „Prizori koji su pojeli sebe“ (1984), „Proces“ (1986), „Emisija“ (1986-87), „Otkucaji tempiranog vremena“ (1988). U okviru produkcije TV Novi Sad režirao je filmove „Život je san“ (o Andreju Tarkovskom) i „Kolektivno nesvesno“ (o Karlu Gustavu Jungu). Za svoje filmove dobio je najznačajnije domaće i strane nagrade.

The post Promocija knjige: Bojan Jovanović „Negovana divljina – Film i alternativni film“ appeared first on Martovski festival.

Radionica posvećena razmišljanju i izražavanju u kratkim i vrlo kratkim, najkraćim mogućim formama. U pričanju, pisanju, sviranju, crtanju, videu i animaciji. Izabrani sadržaji koje učesnici donesu, biće ogoljeni do njihove „atomske suštine“. Prolaznici će proći kroz niz izazova, zadataka, igara u različitim umetničkim formama, čak i ako su u njima početnici bez iskustva. Usput će naučiti da se snalaze i u nemogućim uslovima rada i možda otkriti kako suženi uslovi izaizivaju nova, sveža rešanja. Naučiće, ili makar pokušati, da zapakuju svoje grandizone ideje u kutije od šibica. Roman u SMS ili grafit, mural u žvrlju, film u kadar koji prođe dok trepneš. Rezultat radionice biće video kolaž izvedenih kratkih formi isprepleten sa dokumentarnim snimcima procesa rada.

Miloš Tomić

Tvrdoglavi filmadžija i neiživljeni muzikant još od 1993. Uvek na biciklu. I dalje aktivno pravi nove i popravlja svoje stare loše filmove.

The post Radionica najkraćeg filma „Dok trepneš“, Miloš Tomić appeared first on Martovski festival.

Kako i zašto snimati filmove sa kulturnom, pa čak i političkom konotacijom, u kontekstu u kojem dominira ideologija slobodnog tržišta i gde se sve više cene ekonomski i komercijalni rezultati. Zašto je bolje odupreti se ovom trendu i kako je razvojna faza bitna u procesu snimanja dokumentarca, sa umetničkog i produkcionog gledišta, za odluke koje treba doneti u skladu sa uredničkom politikom i poetikom autora. Koje korake treba preduzeti da zaštitimo i osiguramo vidljivost i priznanje ovoj vrsti filma.

Analiza filma: „Selfi“, Agostina Ferenta.

Đanfilipo Pedote

Producent, režiser i scenarista. Producirao je preko 40 igranih i dokumentarnih filmova sa rediteljima kao što su Agostino Ferente, Sandro Baldoni, Alina Maraci, Paolo Vari i Antonio Bokola, Paolo Rosa i Studio Azuro, Đuzepe Bertoluči, Godfri Ređo, koji su prikazivani na brojnim velikim međunarodnim filmskim festivalima. Predaje na Akademiji lepih umetnosti Brera u Milanu.

The post MASTER KLAS: Snimanje kreativnih nezavisnih dokumentarnih filmova u evropskom kontekstu appeared first on Martovski festival.

Radionica za debitante je posvećena razvoju debitanstkih filmskih projekata sa međunarodnim potencijalom. Projekti se analiziraju u grupi. Svakom projektu se pristupa kao studiji slučaja. Andrijana Stojković analizira projekte sa aspekta rediteljskog pristupa (vizuelni stil, narativni tokovi, upotreba zvuka…). Jovana Nikolić analizira projekte sa aspekta produkcije (marketing, budžetiranje i finansiranje, strategije distribucije) i moderira program. Sari Volanen pristupa projektima kao filmski urednik televizijskog javnog servisa u Finskoj sa aktivnom ulogom na evropskom filmskom tržištu.

Eksperti

ANDRIJANA STOJKOVIĆ – reditelj (ALL INCLUSIVE FILMS)

Andrijana Stojković je doktorand Umetničkih doktorskih studija na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, gde je prethodno diplomirala na Katedri za filmsku i TV režiju. Autor je 7 kratkih igranih i 8 kratkih dokumentarnih filmova; 1 dugometražnog i 2 srednjemetražna dokumentarna filma i 1 dugometražnog igranog filma. Njeni filmovi su učestvovali i bili nagrađivani na mnogobrojnim međunarodnim filmskim festivalima poput IDFA, HotDocs FF, Roterdam FF, FidMarseille, Raindance FF, Sofija IFF, Havana IFF, i dr. Osnivač je filmske producentske kuće ALL INCLUSIVE FILMS specifične po kreativnom prožimanju dve filmske forme – dokumentarnih filmova koji deluju kao igrani i igranih filmova sa dokumentarnim pristupom. Jedan je od osnivača Udruženja za edukaciju u oblasti audiovizuelne kulture FILMKULTURA. Član je Udruženja filmskih umetnika Srbije, Asocijacije filmskih reditelja Srbije, Udruženja filmskih producenata Srbije i DOK Srbija – Dokumentaristi Srbije. Kao vanredni profesor predaje na predmetima Dokumentarni film na osnovnim studijama i Savremeni rediteljski izraz na master studijama na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

JOVANA NIKOLIĆ – producent (PRABABA PRODUKCIJA)

Jovana Nikolić je producent dokumentarnih filmova Pogrebnik (premijera IDFA 2013), Kavijar Konekšn (premijera IDFA 2008) i Nacionalni park (premijera IDFA 2006). Realizovala je prvu švajcarsko-sprsku koprodukciju kao manjinski koproducent kratkog igranog filma Vesti (premijera Filmski festival u Lokarnu 2021). Koproducirala je sa ITVS International (SAD) i Catpics (Švajcarska), i realizovala saradnje sa ARTE ZDF, YLE, SVT, NRK, AJB, RTV SLO i drugima. EAVE, EURODOC, i Berlinale Talents alumna. Završila je osnovne studije i doktorirala na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. U zvanju vanrednog profesora predaje Produkciju u umetnosti i medijima i Produkciju multimedijalnog događaja na Akademiji umetnosti u Beogradu, i Filmsku produkciju i Pozorišnu produkciju na Akademiji umetnosti u Banja Luci. Jedan je osnivača Udruženja dokumentraista Srbije, gde je vršila dužnost Predsednika izvršnog odbora u 2017. godini. Član je Upravnog odbora UFUS AFA Zaštita.

SARI VOLANEN – filmski urednik TV programa (YLE)

Sari Volanen je filmski urednik za radio-televiziju YLE (nacionalni javni servis u Finskoj). Radi u odeljenju za koprodukcije producirajući uglavnom kratke filmove u saradnji sa filmskim autorima i producentima iz Finske i inostranstva. Uređuje TV slot pod nazivom “New Cinema” u kojem se emituju filmovi četvtkom od 23 časa bez obzira na trajanje, žanr i rod. U okviru svog odeljenja producirala je filmove nominovane za Oskara i nominovane za Evropsku filmsku nagradu. U fokusu ovog slota su filmovi originalnog autorskog pristupa, snažnog vizuelnog stila i iznenađujućih filmskih priča. Jedan od poslednjih filmova iz Srbije emitovan po ugovoru o prebuy-u je dokumentarni film Marije Stojnić, Govori da bih te video, koji je imao svetsku premijeru na IDFA, nakon čega je prikazan u Muzeju savremene umetnosti MoMA.

The post Radionica: Belgrade March Debut Workshop appeared first on Martovski festival.

Animacija je zabavna i odlična za kreiranje fiktivnih svetova u kojima je sve moguće. Međutim, kako otići korak dalje i iskoristiti ovaj skoro neograničeni potencijal tehnike da bi pričali o nekim temama iz realnog sveta za koje vi smatrate da su bitne? Polaznici će ubrzanim tempom proći kroz sve faze kreiranja jednog animiranog filma: od ideje preko, rada na storibordu do same animacije i postprodukcije, i napraviti zajednički animirani film.

Ana Nedeljković diplomirala je i doktorirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Bavi se animiranim filmom, vizuelnom umetnošću i edukacijom.

animated film, visual arts and education.

Nikola Majdak mlađi diplomirao je kameru na Fakultetu dramskih umetnosti. Već 20 godina aktivan je kao nezavisni snimatelj, animator, reditelj i predavač.

Zajednički filmovi, prikazani na brojnim međunarodnim festivalima: „Rabbitland“ (2013), osvojio je mnoge nagrade (Kristalni medved, Berlinale…), „Neputovanja“ (2018) kvalifikovan je za Oskara i nominovan za Annie nagradu. Rade na razvoju projekta za svoj prvi dugometražni animirani film „Novi Rabbitland“.

The post Radionica: ANIMACIJA! – Kako napraviti stop motion animirani film appeared first on Martovski festival.

Polaznici će imati jedinstvenu priliku da se oprobaju u praktičnoj realizaciji kratkog eksperimentalnog filma. Kako gledamo eksperimentalni film? Po čemu se on razlikuje od drugih filmskih rodova? U čemu je najveći značaj ovakvih filmova i šta iz njih možemo naučiti? U dobu sve većeg korišćenja pokretnih slika, učenjem o filmu možete unaprediti svoju komunikaciju i prikazati svoje najzanimljivije ideje, realizovati nešto što vas je već dugo interesovalo. Rezultati radionice biće prikazani na programu 69. Martovskog festivala.

Predavanja u oblasti teorije i prakse eksperimentalnog filma održaće autorka Miljana Niković (Beograd-Berlin) i profesor Andrzej Marzec (Poznanj, Poljska). Radionica će trajati pet dana, a realizovana je u saradnji sa umetničkom asocijacijom artterror: filmski montažer i autor Vladimir Šojat i vizuelna umetnica i novinarka Milica Lapčević.

The post Radionica: Priroda i tehnologija u eksperimentalnom filmu appeared first on Martovski festival.

Kako i zašto snimati filmove sa kulturnom, pa čak i političkom konotacijom, u kontekstu u kojem dominira ideologija slobodnog tržišta i gde se sve više cene ekonomski i komercijalni rezultati. Zašto je bolje odupreti se ovom trendu i kako je razvojna faza bitna u procesu snimanja dokumentarca, sa umetničkog i produkcionog gledišta, za odluke koje treba doneti u skladu sa uredničkom politikom i poetikom autora. Koje korake treba preduzeti da zaštitimo i osiguramo vidljivost i priznanje ovoj vrsti filma.

Analiza filma: „Selfi“, Agostina Ferenta.

Đanfilipo Pedote (Gianfilippo Pedote)

Producent, režiser i scenarista. Producirao je preko 40 igranih i dokumentarnih filmova sa rediteljima kao što su Agostino Ferente, Sandro Baldoni, Alina Maraci, Paolo Vari i Antonio Bokola, Paolo Rosa i Studio Azuro, Đuzepe Bertoluči, Godfri Ređo, koji su prikazivani na brojnim velikim međunarodnim filmskim festivalima. Predaje na Akademiji lepih umetnosti Brera u Milanu.

The post MASTER KLAS posvećen snimanju nezavisnih dokumentaraca na 69. Martovskom festivalu appeared first on Martovski festival.

Radionica je otvorena za sve zainteresovane, starosti od 13 do 33 godine.

Vreme održavanja: 1-2. aprila 2022. godine

Mesto održavanja: Dom omladine Beograda

Radionicu vodi Miloš Tomić, filmadžija i animator

Učešće je besplatno, broj polaznika ograničen na 15.

Prijave (ime i prezime, uzrast, kontakt mejl i telefon, audio video snimak melodije od 15-30 sekudni koju svaki polaznik treba da smisli i odsvira na instrumentu koji još nikada, ali stvarno nikada, nije uzeo u ruke) su obavezne i šalju se na mejl jovan.pantovic@martovski.rs

Voditelj radionice, sa radošću će smišljati „slatke muke“ za polaznike, tj. neće samo sve kraće vreme izraza biti jedina prepreka. Prolaznici će tako proći kroz niz izazova, zadataka, igara u različitim umetničkim formama, čak i ako su u njima početnici bez iskustva. Usput će naučiti da se snalaze i u nemogućim uslovima rada i možda otkriti kako suženi uslovi izaizivaju nova, sveža rešanja. Naučiće, ili makar pokušati, da zapakuju svoje grandizone ideje u kutije od šibica. Roman u SMS ili grafit, mural u žvrlju, film u kadar koji prođe dok trepneš. Možda je ovo nemoguće, čista glupost, možda eksperiment propadne. Ipak, obećava da bude zabavan… Šta to i u najgorem slučaju možemo izgubiti? Rezultat radionice biće video kolaž izvedenih kratkih formi isprepleten sa dokumentarnim snimcima procesa rada.

Miloš Tomić

Tvrdoglavi filmadžija i neiživljeni muzikant još od 1993. Uvek na biciklu. I dalje aktivno pravi nove i popravlja svoje stare loše filmove.

The post Radionica najkraćeg filma “DOK TREPNEŠ” na 69. Martovskom festivalu appeared first on Martovski festival.

Animacija je zabavna i odlična za kreiranje fiktivnih svetova u kojima je sve moguće. Međutim, kako otići korak dalje i iskoristiti ovaj skoro neograničeni potencijal tehnike da bi pričali o nekim temama iz realnog sveta za koje vi smatrate da su bitne?

Radionica je namenjena mladima uzrasta od 15 do 22 godine (a primamo i malo starije), nije neophodno prethodno iskustvo u animaciji.

Vreme održavanja: 29-31. marta 2022. godine

Mesto održavanja: Dom omladine Beograda

Radionicu vode Ana Nedeljković i Nikola Majdak mlađi

Učešće je besplatno, broj polaznika ograničen na 10. Neophodno je prisustvo tokom sva tri dana trajanja radionice.

Prijave (ime i prezime, škola, razred ili godina fakulteta, kontakt mejl i telefon) su obavezne i šalju se na mejl jovan.pantovic@martovski.rs

U okviru radionice ubrzanim tempom prolazimo kroz sve faze kreiranja jednog animiranog filma, od ideje preko rada na storibordu do same animacije i postprodukcije. Dakle, rezultat je (veoma kratak) zajednički animirani film. Upoznajemo se sa osnovama stop motion animacije, eksperimentišemo sa upotrebom različitih materijala i intenzivno razgovaramo o tome kako vidimo svet oko nas.

Foto: Rabbitland studio

Ana Nedeljković diplomirala je i doktorirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Bavi se animiranim filmom, vizuelnom umetnošću i edukacijom.

Nikola Majdak mlađi diplomirao je kameru na Fakultetu dramskih umetnosti. Već 20 godina aktivan je kao nezavisni snimatelj, animator, reditelj i predavač.

Njihov prvi zajednički film „Rabbitland“ (2013) na Berlinalu je nagrađen Kristalnim medvedom, prikazan je na preko sto festivala širom sveta, a osvojio je i brojne druge nagrade. Njihov drugi zajednički film „Neputovanja“ (2018) takođe je prikazan na brojnim festivalima (Berlinale, Annecy, Sundance…), kvalifikovan je za Oskara i nominovan za Annie nagradu. Trenutno rade na razvoju projekta za svoj prvi dugometražni animirani film „Novi Rabbitland“.

The post Radionica ANIMACIJA! na 69. Martovskom festivalu appeared first on Martovski festival.

Andreja Mladenović, pomoćnik gradonačelnika Beograda i predsednik Odbora Martovskog festivala, izjavio je da će ove godine Beograd ugostiti veliki broj filmskih umetnika, ne samo iz našeg glavnog grada i Srbije već i iz regiona i sveta, podsećajući da će sledeće godine biti obeležen jubilarni, 70. Martovski festival.

– To što će se održati Martovski festival kao tradicionalna manifestacija u našem glavnom gradu, uliva nadu da se vraćamo normalnom životu. Ovaj festival predstavlja jedan od najdugovečnijih beogradskih festivala. Izuzetno smo ponosni što možemo tu tradiciju da negujemo i da doprinesemo da svaki festival svojim kvalitetom zasluži pažnju ne samo filmskih stvaraoca već i ljubitelja filmskih ostvarenja. Njegova specifičnost jeste u tome što se bavi dokumentarnim, kratkim, igranim, animiranim i eksperimentalnim filmom i kao takav okuplja i zaokružuje sve ono što je izuzetno važno u ovim filmskim oblastima – rekao je Mladenović.

On je istakao da je u prethodne tri godine tim festivala u istom sastavu i zahvalio Ministarstvu kulture na podršci koju pruža svake godine, a takođe i Domu omladine koji organizuje festival duži niz godina.

– Ponosni smo na sve što ovaj festival nosi, a to je na prvom mestu nagrađivanje domaćih autora, što predstavlja neprocenjivu vrednost u odnosu na sve druge festivale koji se održavaju u zemlji i regionu. Grad je kao osnivač uz ovaj festival i nadam se da će tako i ostati – naglasio je Mladenović.

On je na podršci posebno zahvalio i kompaniji „Lukoil” jer je prepoznala važnost jedne ovakve manifestacije za Grad. Istakao je i to da veoma veliki broj mladih autora učestvuje u radionicama na festivalu i najavio da će studenti Fakulteta dramskih umetnosti i drugih filmskih škola i akademija uz indeks moći besplatno da gledaju filmove.

Gradski sekretar za kulturu Ivan Karl ocenio je da je Martovski festival manifestacija sa najviše konkurencije u gradu jer ima dosta ovakvih festivala koji su se poslednjih godina profilisali.

– Svesni smo činjenice da smo u eri globalnih društvenih mreža i platformi koje su poligon za prikazivanje kratkih ili eksperimentalnih filmova i s te strane ovaj festival ima konkurenciju na više mesta, ali istovremeno ima i sve uslove da nastavi da se dalje razvija – rekao je Karl.

Vršilac dužnosti direktora Doma omladine Beograd Nenad Dragović zahvalio je na podršci Gradu Beogradu, posebno Andreji Mladenoviću i Sekretarijatu za kulturu i resornom sekretaru Ivanu Karlu, kao i Ministarstvu kulture i informisanja, Filmskom centru i kompaniji „Lukoil” koja je prijatelj Martovskog festivala; te Austrijskom kulturnom forumu, DPC-u, produkcijskoj kući Living Pictures i Turističkim organizacijama Beograda i Srbije, koji su podržali ovogodišnje izdanje manifestacije.

Umetnički direktor Martovskog festivala Dejan Dabić najavio je da će u takmičarskom programu biti prikazano 77 filmova i brojna ostvarenja u okviru revijalnog programa podeljenog u tri celine: Svetska, Regionalna i Domaća panorama. Takođe, istakao je da je prvi put ove godine uvedena kategorija međunarodnog kratkometražnog filma u svim filmskim rodovima, ali i nove strukovne nagrade, za scenario i animaciju. Tradicionalno, biće dodeljen Gran-pri za najbolje ostvarenje na 69. Martovskom festivalu, kao i nagrade za najbolje filmove po takmičarskim kategorijama, ali i strukovne nagrade za režiju, kameru, montažu i i dizajn zvuka, odnosno komponovanu muziku.

Pokrovitelji Martovskog festivala su Grad Beograd, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Filmski centar Srbije.

Prijatelj festivala: LUKOIL SRBIJA.

Festival su podržali: Austrijski kulturni forum, DPC, Living Pictures, Turistička organizacija Beograda, Turistička organizacija Srbije.

Tekst: Beoinfo / Dom omladine Beograda

Foto: Beoinfo

The post Najavljen 69. Martovski festival: 77 filmova u takmičarskom programu appeared first on Martovski festival.

Rediteljsko-producentski timovi, dva najbolja projekta po izboru tutora, biće nagrađeni stipendijom za profesionalni razvoj i razvoj projekta.

Eksperti

Jovana Nikolić, producentkinja (Prababa produkcija, RS)

Andrijana Stojković, rediteljka i producentkinja (All Inclusive Films, RS)

Sari Volanen, TV urednik (New Cinema YLE, FI)

Vreme održavanja: 30. mart – 1. april 2022. godine

Mesto održavanja: Dom omladine Beograda

Uslovi za prijavljivanje

Prijave su otvorene za sve autore, iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i Albanije, koji u svom dosadašnjem radu nisu realizovali dugometražni igrani film, a koji prilikom prijave na konkurs podnesu na engleskom jeziku sledeću dokumentaciju projekta na kojem rade: naslovnu stranu sa kontakt podacima nosioca projekta, logline, sinopsis, rediteljsku eksplikaciju, i biografije scenariste i reditelja sa linkovima ka prethodnim radovima.

Opciono uz obaveznu dokumentaciju mogu da se dostave scenario filma ili tritment (u slučaju dokumentarnog filma), producentska eksplikacija, profil producentske kuće, vremenski plan realizacije, budžet i finansijski plan, i mood pictures/mood board/teaser.

Radni jezik radionice je engleski jezik.

Prijava je besplatna. Rok za prijavljivanje je 18. mart 2022. godine.

Prijave se podnose slanjem kompletne dokumentacije istovremeno na sledeće email adrese: jovan.pantovic@martovski.rs, jovana.prababa@gmail.com

Festival je u mogućnosti da obezbedi  delimične stipendije u vidu smeštaja za učesnike radionice. Troškove ishrane i prevoza snose učesnici. Učesnici koji žele da apliciraju za pomenutu stipendiju potrebno je da to naznače u prijavi.

Izbor učesnika biće objavljen najkasnije do 25. marta 2022. godine.

Eksperti

ANDRIJANA STOJKOVIĆ – reditelj (ALL INCLUSIVE FILMS)

Andrijana Stojković je doktorand Umetničkih doktorskih studija na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, gde je prethodno diplomirala na Katedri za filmsku i TV režiju. Autor je 7 kratkih igranih i 8 kratkih dokumentarnih filmova; 1 dugometražnog i 2 srednjemetražna dokumentarna filma i 1 dugometražnog igranog filma. Njeni filmovi su učestvovali i bili nagrađivani na mnogobrojnim međunarodnim filmskim festivalima poput IDFA, HotDocs FF, Roterdam FF, FidMarseille, Raindance FF, Sofija IFF, Havana IFF, i dr. Osnivač je filmske producentske kuće ALL INCLUSIVE FILMS specifične po kreativnom prožimanju dve filmske forme – dokumentarnih filmova koji deluju kao igrani i igranih filmova sa dokumentarnim pristupom. Jedan je od osnivača Udruženja za edukaciju u oblasti audiovizuelne kulture FILMKULTURA. Član je Udruženja filmskih umetnika Srbije, Asocijacije filmskih reditelja Srbije, Udruženja filmskih producenata Srbije i DOK Srbija – Dokumentaristi Srbije. Kao vanredni profesor predaje na predmetima Dokumentarni film na osnovnim studijama i Savremeni rediteljski izraz na master studijama na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

JOVANA NIKOLIĆ – producent (PRABABA PRODUKCIJA)

Jovana Nikolić je producent dokumentarnih filmova Pogrebnik (premijera IDFA 2013), Kavijar Konekšn (premijera IDFA 2008) i Nacionalni park (premijera IDFA 2006). Realizovala je prvu švajcarsko-sprsku koprodukciju kao manjinski koproducent kratkog igranog filma Vesti (premijera Filmski festival u Lokarnu 2021). Koproducirala je sa ITVS International (SAD) i Catpics (Švajcarska), i realizovala saradnje sa ARTE ZDF, YLE, SVT, NRK, AJB, RTV SLO i drugima. EAVE, EURODOC, i Berlinale Talents alumna. Završila je osnovne studije i doktorirala na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. U zvanju vanrednog profesora predaje Produkciju u umetnosti i medijima i Produkciju multimedijalnog događaja na Akademiji umetnosti u Beogradu, i Filmsku produkciju i Pozorišnu produkciju na Akademiji umetnosti u Banja Luci. Jedan je osnivača Udruženja dokumentarista Srbije, gde je vršila dužnost Predsednika izvršnog odbora u 2017. godini. Član je Upravnog odbora UFUS AFA Zaštita.

SARI VOLANEN – filmski urednik TV programa (YLE)

Sari Volanen je filmski urednik za radio-televiziju YLE (nacionalni javni servis u Finskoj). Radi u odeljenju za koprodukcije producirajući uglavnom kratke filmove u saradnji sa filmskim autorima i producentima iz Finske i inostranstva. Uređuje TV slot pod nazivom “New Cinema” u kojem se emituju filmovi četvtkom od 23 časa bez obzira na trajanje, žanr i rod. U okviru svog odeljenja producirala je filmove nominovane za Oskara i nominovane za Evropsku filmsku nagradu. U fokusu ovog slota su filmovi originalnog autorskog pristupa, snažnog vizuelnog stila i iznenađujućih filmskih priča. Jedan od poslednjih filmova iz Srbije emitovan po ugovoru o prebuy-u je dokumentarni film Marije Stojnić, Govori da bih te video, koji je imao svetsku premijeru na IDFA, nakon čega je prikazan u Muzeju savremene umetnosti MoMA.

The post Belgrade March Debut Workshop appeared first on Martovski festival.

Zamišljene kao razmena znanja, iskustava i ideja, radionice su namenjene mladim budućim filmskim autorima jednako kao i iskusnim filmskim profesionalcima iz oblasti kratkog i dugometražnog dokumentarnog filma.

Jednodnevna radionca fokusirana je na proces izgradnje lika u dokumentarnom filmu, ličnu istoriju i sećanje kao polazište za dokumentarni film, ali i diskusije o izazovima montaže dokumentarnog filma i interdisciplinarnim pristupima filmu.

Zainteresovani za učešće treba do 30. marta da pošalju prijavu: ime, prezime i kratku biografiju, na mejlove jovan.pantovic@martovski.rs i doksrbijamail@gmail.com ili da popune formular na OVOM LINKU.

 Program će biti održan uživo, 2. aprila 2022. u Domu omladine Beograda, a učešće je besplatno.

RASPORED RADIONICE:

11:00-12:30 Panel diskusija

„Vizuelno i senzorno: antropologija i etnografija u savremenom dokumentarnom filmu“

Učestvuju: Relja Pekić (Centar za vizuelnu antropologiju) i Tamara Drakulić (rediteljka)

Moderator: Tea Lukač (rediteljka)

13:00-14:30 Predavanje

„Izgradnja lika u dokumentarnom filmu“

Predavač: Srđan Šarenac (reditelj i producent)

15:00-16:30 Panel diskusija

„Lična istorija i sećenje kao osnova za dokumentarni film“

Učestvuju: Mihajlo Jevtić (reditelj), Tea Lukač (rediteljka), Marko Grba Singh (reditelj)

17:00-18:30 Panel diskusija

„Sredićemo to u montaži“

Učestvuju: Nataša Pantić (montažerka), Dragan Von Petrović (montažer), Vanja Kovačević (montažerka)

**********************************************

Relja Pekić

Vizuelni antropolog iz Beograda, posvećeni zaljubljenik u antropologiju, filmove i fudbalski klub Partizan. Završio je master studije iz etnografije i antropologije. Njegovo naučno interesovanje fokusirano je na vizuelnu antropologiju, antropologiju sporta, turizma, primenjene antropologije i senzorne etnografije. Urednik je magazina „Vizantrop“, posvećenog interdisciplinarnom audiovizuelnom istraživanju, vituelnoj antroplogiji i etnografskom filmu. Autor je nekoliko kratkih etnografskih filmova koji su prikazani na etnografskim festivalima u Ljubljani, Zadru, Pragu, Beogradu, Prizrenu, Moskvi i Skoplju, a za film „Kulturna raskršća“ (2013) primio je nagradu za najbolji studentski film u okviru SEF festivala u Hrvatskoj. Osnivač je radionica „Škola vizuelne antropologije“ u Beogradu, a učestvuje i kao predavač na mnogim seminarima i konferencijama širom Balkana.

Tamara Drakulić

Diplomirala je filmsku režiju na Akademiji umetnosti u Beogradu. Master studije završila je na Odeljenju za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, radom na istraživanju prirode veze koju raspoznaje između intimnog sveta pojedinca i različitih aspekata filma i filmskog jezika. Snimila je četiri dugometražna filma, koja su učestvovala u zvaničnim, takmičarskim selekcijama značajnih svetskih filmskih festivala. Vodi domaću, vegetarijansku kuhinju, „Kutijica“, u kojoj i kuva.

Tea Lukač     

Radeći u različitim poljima od filma do video arta režirala je kratke igrane filmove, dokumentarce, muzičke spotove i izlagala radove na izložbama. Njen rad je do sada putovao na mnogobrojne festivale uključujući Trst, Jihlavu i Dok.fest Munchen. Član je udruženja DOKSrbija i alumni EX Oriente programa. Njen debi film, konceptualni dokumentrac „Koreni“ premijerno je prikazan na festivalu u Karlovim Varima, u trakmičarskoj selekciji „East of the West“. Izabrana filmografija: „Koreni“ (2021, 80’, premijera na 55. KVIFF, nagrada za najbolju kameru na IDFF Beldocs), „Pripadnost“ (2020, 50’, nagrada za najbolju kameru na IDFF Beldocs)

Srđan Šarenac

Nagrađivani reditelj i producent, sa 24 godine iskustva u režiji i produkciji. Vlasnik je producentske kuće Novi Film. Koproducent filmova: „NEBESA“ (r. Srđan Dragojević, Locarno film festival 2021 – nagrada žirija mladih), „MATER“ (r. Jure Pavlović, Black Nights Talinn 2019), „THE ROAD MOVIE“ (r. Dimitrii Kalashnikov, IDFA 2017, prikazan na 80 filmskih festivala, kino distribucija u 80 bioskopa u SAD-u i Kanadi, Netflix). Reditelj, scenarista i producent filmova: „BUGARSKI SAN“ (Al Jazeera Balkans 2019, Zagrebdox, Sunny Side of the Docs – best of the fests…, publika 200 miliona ljudi), „2 ŠKOLE“ ( Zagrebdox 2017, Sarajevo film festival, 30 festivala), „SELO BEZ ŽENA“ (IDFA 2010, prikazan na 70 filmskih festivala, osvojio 14 nagrada, prema izboru Instituta za dokumentarni film iz Praga uvršten u 20 najboljih dokumentarnih filmova u 21. veku, Amazon).

Mihajlo Jevtić

Rođen 1978 godine u Beogradu, SFRJ. Diplomac francuske škole za režiju dokumentarnog filma „Ateliers Varan“ i studija sociologije na Univerzitetu u Londonu (LSE). Scenarista, reditelj i producent devet kratkometražnih filmova i jednog dugometražnog dokumentarnog filma, „Četiri Pasoša“, nastalog u srpsko/nemačko/hrvatskoj koprodukciji. Mentor na filmskim radionicama AFC-a u Beogradu od 2008 godine. Osnivač produkcijske kuće „Film the World“ i član strukovnih udruženja UFUS i DokSrbija.

Marko Grba Singh

Rođen 1988. godine u Beogradu. Trenutno je na doktorskim studijama filmske režije na Fakultetu dramskih umetnosti. Njegovi kratki dokumentarni filmovi „Kasno smo se sreli“ (2012) i „Bledo“ (2013) premijerno su prikazani na festivalu Visions du Reel u Nioni. Njegov prvi srednjemetražni film „Abdul & Hamza“ (2015) dobio je posebno priznanje na FIDMarseju. Njegov kratki film „If I Had It My Way I Would Never Leave“ prikazan je na filmskom festivalu u Kanu u sekciji ACID. Od 2018. godine je umetnički direktor BELDOCS-a, beogradskog međunarodnog festivala dokumentarnog filma. Njegov prvi dugometražni film „Rampart“ (2021) premijerno je prikazan na filmskom festivalu u Lokarnu.

Nataša Pantić

Završila je montažu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.Montirala je veliki broj igranih i dokumentarnih filmova od kojih su mnogi prikazivani i nagrađivani na renomiranim festivalima. Dobitnica je nagrade za najbolju montažu na Beogradskom festivalu dokumentarnog i kratkog filma 2012. godine, Specijalnog priznanja za montažu na Filmskom festivalu u Herceg Novom 2016. godine, nagrade za montažu na Beldocs festivalu 2018. godine i Nagrade za montažu na Festivalu etnološkog filma 2019. godine. Odabrana filmografija: „Koreni“ (dokumentarni, red. Tea Lukač, 2021); „Posle zime“ (red. Ivan Bakrač, 2021); „Glas“ (red. Ognjen Sviličić, 2019); „To sam što jesam“ (dokumentarni, red. Andrijana Stojković, 2019); „Kada dođu svinje“ (dokumentarni, red. Biljana Tutorov, 2017); „Tako mi na istoku“ (dokumentarni, red. Katarina Mutić, 2016); „#SamoKažem“ (veb serija, red. Jelena Gavrilović, 2014).

Dragan von Petrović

Montažer i reditelj dokumentarnih i igranih filmova. Studirao je filozofiju, završio AFC školu filmske režije i filmsku montažu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Njegov dokumentarni film „Dragan Wende – West Berlin“ prikazan je na festivalima Hot Docs, DOK Leipzig, Achtung Berlin i osvajao nagrade na festivalima u Trstu, Max Ophüls Prize, FEST New Directors, kao i nominacije za najbolji nemački dokumentarac godine i Prix Europa. Montirao je igrane, dokumentarne i kratke igrane filmove nagrađivane na festivalima u Veneciji („Oaza“), Karlovima Varima („Varvari“), Sarajevu („Goli“), Lokarnu („Poslednja slika o ocu“), Bilbau („Severni Pol“) i prikazivane na festivalima kao što su Berlinale, Cannes, SXSW, Sundance, Sheffield, Tallinn Black Nights, Clermond-Ferrand, dok je kratki igrani film „Piknik“ osvojio EFA nagradu za najbolji evropski kratki film 2015. godine. Radi i kao gostujući predavač, moderator panela i konsultant montaže na dokumentarnim i igranim filmovima. Jedan od osnivača i član udruženja dokumentarista Srbije – DOKSrbija.

Vanja Kovačević

Studirala književnost, a zatim diplomirala Filmsku i TV montažu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Trenutno je doktorant na Umetničkim doktorskim studijama u dramskim i audiovizuelnim umetnostima. Radila je kao novinar i autor programa na RTV B92 od 1998. do 2002. Jedna od osnivača, koordinatora udruženja za edukaciju u oblasti audiovizuelne kulture FILMKULTURA. Poslednjih šest godina radi kao koordinator edukativnog programa FIRST FILMS FIRST. Režirala je dokumentarni film („ZVEZDA JE ROĐENA“) i nekoliko kratkih dokumentarnih i igranih filmova. Radila je kao montažer na dugometražnim igranim filmovima („THE BOX“ Andrijane Stojković, „STRAHINJA BANOVIĆ“ Stefana Arsenijevića), brojnim dokumenatarnim filmovima i televizijskim serijama („PORODICA“ Bojan Vuletić i druge), kao i na preko 100 muzičkih spotova, TV reklama i ostalih kratkih primenjenih formi. Trenutno kao reditelj završava svoj drugi dugometražni dokumentarni film („SUPERNOVA“).

******************************

DOKSRBIJA – Udruženje Dokumentarista Srbije je strukovno udruženje autora i producenata dokumentarnih filmova, sa sedištem u Beogradu, koje paralelno deluje na nivou kulturne politike i u okviru produkciono-organizacione baze, dajući potporu srpskim autorima i producentima autorskog dokumentanog filma, te ukupnom razvoju, produkciji i prikazivanju domaćih kreativnih dokumentaraca, u Srbiji i svetu.
Posebna pažnja poklanja se uspostavljanju trajnih i sistemskih rešenja, kojima se stvaraju uslovi za ekonomski prosperitet, rad i stvaralaštvo dokumentarista u Srbiji, kao i za održiv razvoj nezavisne produkcije dokumentarnih filmova.

U partnerstvu sa Filmskim centrom Srbije, a uz pomoć Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i evropskih partnera, DOKSRBIJA organizuje trening programe podizanja kapaciteta u oblasti produkcije dokumentarnih filmova u Srbiji, promoviše domaće autore u zemlji i svetu, podstiče saradnju i sa javnim medijskim servisom u zemlji kroz otkup filmova i sl.

Svojom aktivnošću udruženje nastoji da pomogne Filmskom centru Srbije da izdvajanja za sufinansiranje dokumentarnih filmova u Srbiji približi evropskom standardu, te da pomogne pozicioniranje domaćih producentskih kuća posvećenih dokumentarnom filmu kao važnih aktera na regionalnoj sceni.

The post Radionice DokSrbija@Martovski na 69. Martovskom festivalu appeared first on Martovski festival.

Predavanja u oblasti teorije i prakse eksperimentalnog filma održaće autorka Miljana Niković (Beograd-Berlin) i profesor Andrzej Marzec (Poznanj, Poljska). Radionica će trajati pet dana, a realizovana je u saradnji sa umetničkom asocijacijom artterror: filmski montažer i autor Vladimir Šojat i vizuelna umetnica i novinarka Milica Lapčević.

Kako gledamo eksperimentalni film? Po čemu se on razlikuje od drugih filmskih rodova? U čemu je najveći značaj ovakvih filmova i šta iz njih možemo naučiti? U dobu sve većeg korišćenja pokretnih slika, učenjem o filmu možete unaprediti svoju komunikaciju i prikazati svoje najzanimljivije ideje, realizovati nešto što vas je već dugo interesovalo. Rezultati radionice biće prikazani na programu 69. Martovskog festivala.

Radionica će se odvijati hibridno (zoom+uživo). Poželjno je da zainteresovani za učešće u ovoj radionici imaju osnovno znanje o filmu. Prijava se vrši popunjavanjem formulara koji se nalazi na OVOM LINKU  i slanjem na mejl jovan.pantovic@martovski.rs do 15. marta u ponoć. Učesnici će biti kontaktirani najkasnije do 25. marta. Sve dodatne informacije dostupne su putem mejla jovan.pantovic@martovski.rs ili telefona 063 1114076.

RASPORED RADIONICE:

Utorak, 29. mart

10.00 okupljanje polaznika, upoznavanje, definisanje zadatka

12.00 predavanje Andrzeja Marzeca

13.30 prezentacija primera eksperimentalnih filmova po izboru Andrzeja Marzeca

14.00 razgovor

Sreda, 30. mart

16.00 rad na sinopsisima polaznika

18.00 razgovor sa Miljanom Niković

19.30 prezentacija primera eksperimentalnih filmova po izboru Miljane Niković

20.00 razgovor

Četvrtak, 31. mart

10.00 – 16.00 snimanje (na terenu)

16.00 – 20.00 montaža

Petak, 1. april

10.00 – 16.00 snimanje (na terenu)

16.00 – 20.00 montaža

Subota, 2. april

10.00 – 17.00 dovršavanje filmova

Prikazivanje

The post Radionica PRIRODA I TEHNOLOGIJA U EKSPERIMENTALNOM FILMU na 69. Martovskom festivalu appeared first on Martovski festival.