OBRAZLOŽENJE SELEKCIONE KOMISIJE

Ovogodišnji broj prijavljenih filmova, njihov kvalitet, šarolikost tema i zemalja iz kojih dolaze, još jednom nesumjivo potvrđuju kvalitet i značaj Martovskog festivala, daleko izvan granica naše zemlje. Teško je tematski rezimirati ovogodišnju selekciju, ali je sigurno da će svi filmovi doprineti da festival ove godine bude savremen i aktuelan. Što se produkcijskog i estetskog kvaliteta tiče, gledali smo ostvarenja od festivalskih pobednika, preko studentskih radova, do amaterskih filmova, što festivalu daje raznovrsnost, kao kvalitet više. Selekciona komisija je ove godine pregledala preko 350 pristiglih naslova, u domaćoj i stranoj konkurenciji. Ponuda je bila izuzetna, a odabir težak. Nije bilo lako izabrati najbolje od mnoštva dobrih filmova, ali verujem de će se svi članovi selekcione komisije složiti da su to bile slatke muke. Darko Ković

Zanimljiv pomak u ovogodišnjem programu je što motivi pandemije nisu vidljivi ni aktuelni u pričama autora, što je pozitivno za povratak autorskoj priči kao glavnom motivu filmskog narativa. Ovogodišnja selekcija u kategoriji domaćih filmova iznenađuje kvalitetom produkcije. Ističu se i neki novi mladi glumački talenti, od kojih možemo očekivati značajne glumačke podvige u ostvarenjima nove generacije filmskih autora. Internacionalna selekcija takođe više pretenduje narativu, nego nekonvencionalnim izražajnim formama. Autentična priča autora je u fokusu i prednjači nad, sve zastupljenijom, upotrebom vizuelnih efekata i aktuelnim žanrovskim trendovima. Dragana Latinović

Sagledavajući veoma širok spektar tema, ideja i estetika tokom rada na predselekciji prijavljenih filmova, bio sam svestan da se granice između profesionalnog i organskog, spontanog pristupa filmu već uveliko brišu. Filmski i medijski  jezik je već dovoljno dugo prisutan da je njegov kod prirodno sredstvo komunikacije.  Reditelji svih generacija, veterani, početnici i oni koji još uvek traže svoj put podjednako se dobro snalaze u savremenim izazovima, pronalazeći autentičan način da se kinematografski izraze. Neko ko ima ambiciju da arbitrira i učestvuje u biranju filmova koji će se predstaviti festivalskoj publici upućen je na to da se, barem na nekoliko sati koliko sesije gledanja filmova traju, projektuje u lik bioskopskog gledaoca čiji se dominantan utisak o odgledanom filmu zasniva na emocijama sa kojima odlazi iz bioskopske dvorane nakon projekcije. Upravo je to, ovom prilikom i bio najveći izazov za tzv. profesionalnog gledaoca, koji bira filmove koji zavređuju učešće u zvaničnom programu ovogodišnjeg Martovskog festivala, poslednjeg uoči jubilarnog, sedamdesetog. Igor M. Toholj

Izbor filmova za festival uvek je pitanje kompromisa, to svi znamo. Pitanje je šta se postavlja kao osnov kompromisa? U timu selektora ovogodišnjeg Martovskog festivala zauzeo sam ulogu onoga koji insistira na stilskim i formalnim, pre nego tematskim ili kontekstualnim kriterijumima. Pored toga da filmovi budu relevantni, da imaju šta i zašto koji su nam važni danas i ovde, iz desetina naslova prijavljenih za festival uvek se izdvoje oni koji imaju ubedljivo kako. Za tu ulogu imao sam podršku kolega u selektorskom timu i zato mislim da je ovogodišnja selekcija proizvod kompromisa na dobrim osnovama. Na Martovskom možete gledati filmove koji pokreću aktuelna i relevantna pitanja, ali filmove osobenih poetika, promišljenog stilskog izraza i hrabrih iskoraka u pravcu kompleksnije, originalnije forme. Ivan Velisavljević

Prvi put ove godine u okviru međunarodnog programa imamo sve rodove kratkometražnog filma, ne samo igrane, nego i dokumentarne, animirane i eksperimentalne. Kvantitativno i kvalitativno dominiraju kratki igrani filmovi, a delimični fokus je na filmovima iz regiona, gde se iznova preispituju obične ljudske sudbine u kontekstu nedavnih ratova na teritoriji bivše Jugoslavije, kao i na „malim razlikama“ koje se brišu u kontekstu stradanja u istorijski nemirnim vremenima. Dejan Dabić